Predstavite se jasno da ste novinar/ka i nikad se nemojte pretvarati da niste. Ako želite da gradite poverenje i napravite dobar rezultat kroz tekst/prilog, objasnite otvoreno kakvu priču želite da uradite.
Ako u bilo kom trenutku kaže NE, poštujte. Ako ne prihvatite njeno NE, to ponašanje se neće razlikovati od nasilja koje je preživela.
Verujte u iskaz osobe koja je preživela seksualno nasilje. Time ćete poštovati njen najbolji interes.
Najbolji interes se ogleda u postavljanju pravila saradnje sa osobom koja je preživela seksualno nasilje na način DA SE ONA PITA. Neophodno je da je uključena u donošenje odluka. Kontrola mora biti U NJENIM RUKAMA.
Primeri:
b) Poželjno je da novinarska ekipa ima samo neophodan broj članica/članova da bi se uradio posao (definišite min. osoba koje zaista moraju biti prisutne i organizujte da ih osoba upozna već pre snimanja priloga, uz dovoljno vremena da stekne izvestan nivo ugodnosti neophodan za potencijalnu buduću saradnju).
c) Ako nastanu ma koje promene u odnosu na početni dogovor (u bilo kojoj fazi procesa), odmah iskreno i otvoreno komunicirajte sa osobom koja je preživela seksualno nasilje.
d) Nakon objavljivanja/emitovanja teksta/priloga, nemojte zaboraviti da održite kontakt i ispratite kako se osoba oseća u odnosu na odjeke u javnosti.
e) Obezbedite oslonac za osobu i za sebe, putem uključenja u saradnju i prisustva u izvesnim koracima pomagačice iz nevladine organizacije aktivne u oblasti seksualnog nasilja.
*Celokupan sadržaj stranice Regionalne novinarske mreže odražava najbolji interes osobe koja je preživela seksualno nasilje.
Seksualno nasilje je složena tema i novinarke i novinari treba da budu svesni da seksualni delikti nose različitu dinamiku u radu u odnosu na druga krivična dela.
Sastavljanju i potpisivanju informisanog pristanka obavezno je da prethodi niz razgovora između osobe koja je preživela seksualno nasilje I novinarke/novinara. Oni služe uspostavljanju poverenja. Ukoliko osoba koja je preživela seksualno nasilje svojevoljno odluči da razgovara sa novinarkom/novinarom o svom iskustvu, neophodno je sastaviti pisani pristanak koji definiše u koju svrhu se daje pristanak, šta čini sadržaj na koji se odnosi pristanak, na koji vremenski rok, pravo na autorizaciju, na koji način će se medijski sadržaj koristiti i u koju svrhu, u kojoj učestalosti objavljivanja/emitovanja i u kom vremenskom periodu, čija su autorska prava, i druge stavke koje budu identifikovane da je potrebno regulisati. Ovo je trenutak kada se definiše na koji način će se voditi računa o zaštiti identiteta osobe, kao i da li u tekstu/prilogu želi da se kad se o njoj govori koristi pojam “žrtva” ili “osoba koja je preživela seksualno nasilje” (za šta je važno pružiti joj relevantne informacije o navedenim pojmovima iz perspektive traume, kako bi mogla doneti informisanu odluku). Informisani pristanak znači da je neophodno da osoba poseduje sve informacije da bi mogla da odluči. Nije reč samo o pristanku koji potpisuje osoba koja je preživela seksualno nasilje, već o dvosmernom, dvostranom odnosu koji potpisuju obe strane, pri čemu medijska kuća i novinarka/novinar imaju svoje odgovornosti i obaveze koje treba da ispune. Obe strane dobijaju po primerak saglasnosti sa oba potpisa.
Nemojte da “u poslednjem času zaboravite” da dostavite tekst/prilog osobi koja je preživela seksualno nasilje na autorizaciju. Njeno je pravo, kao i svake druge sagovornice/sagovornika da ima uvid i mogućnost reagovanja pre objavljivanja/emitovanja.
Ovde je reč o seksualnoj traumi i bilo kakvo otvaranje medijskog prostora za osporavanje i misinterpretiranje iskustva osobe koja je preživela seksualno nasilje dovodi do njene retraumatizacije i do direktnog obeshrabrivanja svih drugih osoba koje imaju ovo iskustvo da potraže pomoć i zaštite se. Osporavanje i poništavanje svog iskustva je osoba već doživela od počinioca seksualnog nasilja.
Accordion Content
Accordion Content
Ne ustupajte medijski prostor pojedincima iz stručne javnosti koji ne poseduju specijalizovano znanje i profesionalno iskustvo posebno u oblasti seksualnog nasilja i seksualne traume, koji zagovaraju da je nasilje nad decom i/ili ženama nekada potrebno ili opravdano, koji izražavaju negativne (mizoginične) stavove prema ženama ili stavove prema deci da deca lažu, fantaziraju itd.
Accordion Content
RAZGOVOR SA OSOBOM KOJA JE PREŽIVELA SEKSUALNO NASILJE
Budite iskreni i otvoreni da ste novinar/ka. Budite iskreni iz kog ugla, iz koje perspektive radite svoj tekst/prilog. Nemojte pristupiti osobi koja je preživela seksualno nasilje i reći joj samo da vas “interesuje njena priča”, a onda staviti senzacionalistički naslov koji ne odražava sadržaj koji vam je ispričala.
Poštujte pravo osobe da kaže NE. Osoba može odmah odbiti razgovor ili prihvatiti pa odbiti, ili započeti pa prekinuti razgovor. Sve je apsolutno dozvoljeno i na novinarki/novinaru je da to istog trenutka uvaži. Nemojte ponavljati zahtev, pokazala vam je da ovo nije odgovarajući trenutak za nju. Umesto toga, posavetujte se sa koleginicama iz nevladine organizacije koja radi u oblasti seksualnog nasilja.
Zahvalite se osobi što je razmatrala da učestvuje.
Razmotrite sa osobom da li je za nju odgovarajuće ako ste muškog pola. Pitajte je da li bi se ugodnije osećala sa vašom koleginicom novinarkom. Ako da, prihvatite to bez pogovora. Reč je o bezbednosti osobe koja je preživela seksualno nasilje.
Logistički aspekti intervjua: trajanje intervjua (max 1 h), odabir mesta intervjua, posebna briga o okruženju, anonimnosti i bezbednosti, potrebne pauze, i dr.
Tokom intervjua nemojte deliti svoje lične sadržaje. Tema je iskustvo osobe koja je preživela seksualno nasilje.
Uvek budite svesni rezilijencije i snage svake pojedinačne osobe i jedinstvenosti njenog reagovanja na seksualnu traumu.
Vanredna je hrabrost saopštiti svoje iskustvo seksualnog nasilja.
Prepoznajte da osobe koje su preživele traumu mogu govoriti o svom iskustvu fragmentarno ili na način da to nije hronološki. Nemojte reći “Ali, upravo ste rekli da se to dogodilo na ovaj način…”.
Nemojte pitati pitanja koja počinju sa “zašto”. “Zašto ste pošli s njim?” ili “Zašto mislite da Vas je silovao?” Impliciraju okrivljavanje žrtve, bez obzira što ih vi možda tako ne prepoznajete. Osoba koja je preživela seksualno nasilje će se zatvoriti, jer ste je povredili. Neodgovornim postupanjem, izuzetno je lako uzrokovati retraumatizaciju osobe.
Nemojte koristiti “kao što ste navodno…”, “priznali ste da…” i dr. Odražavaju vašu sumnju u iskustvo osobe, a njoj unose osećanje stida i nesigurnosti. Umesto toga, koristićete “rekli ste”.
Nemojte koristiti pojmove kao što su “milovanje”, “oralni seks” i dr. Žrtva nije “ljubila” počinioca. To su reči koje pripadaju dobrovoljnom i željenom seksualnom odnosu i ne smeju se koristiti u opisu silovanja. Umesto toga (AKO IZ MA KOG OPRAVDANOG RAZLOGA BUDETE DAVALI OPIS NASILNIH SEKSUALNIH RADNJI – A TO NIJE PREPORUKA), “oralni seks” ćete zameniti sa “prisilio je tako što joj je stavio penis u usta”.
Potencijalni “okidači”: Tokom razgovora, izvesne situacije, fotografije, reči, zvuci ili mirisi mogu pokrenuti sećanja koja se tiču seksualnog napada i to je traumatizirajuće. Na primer, može videti fotografiju mesta na kojem se dogodio incident. Odgovorni ste da ne aktivirate “okidače” s namerom.
Zahvalite se osobi za njeno dragoceno učešće.
Objasnite osobi detaljno ceo proces izrade teksta/priloga. Objasnite joj apsolutno sve što se tiče njenog potencijalnog doprinosa.
Prilagodite se u odnosu na mesto i vreme odvijanja razgovora. Pokažite razumevanje ukoliko više puta promeni logističke dogovore. Nije jednostavno govoriti o seksualnoj traumi. Odvažno je iznositi toliko privatan sadržaj.
Odgovorite na uzastopna, moguće ponovljena pitanja, kao što su: “Kad će tekst/prilog biti objavljen?”, “Mogu li da pročitam/pogledam pre nego što bude objavljeno?”, “Koliko dugo će trajati snimanje?”, i dr.
Da biste poboljšali svoje razumevanje seksualne traume i istražili nove perspektive iz kojih možete pristupiti temi, već u fazi planiranja teksta/priloga, posavetujte se sa nevladinom organizacijom koja je aktivna u oblasti seksualnog nasilja. Isto učinite i u kasnijim fazama procesa izrade teksta/priloga, sve do zaokruženja, kao i kroz follow-up razgovor o svemu što ste naučili i u čemu uočavate da ste napredovali. Ako mislite da vam ovo nije neophodno, u zamci ste i na krivom putu.
“Victim blaming” je pojam koji označava okrivljavanje žrtve. U ovom kontekstu, okrivljavanje žrtve za seksualno nasilje čini dominantna većina u društvu. To čini tako što predstavlja i promoviše da su žrtve krive, a silovatelji nevini. Kultura silovanja je kultura većine patrijarhalnih društava.
Ne obraćajte se osobi na ma koji način koji implicira da je “provocirala”, “želela”, “zaslužila” seksualno nasilje, “nije se opirala”, “nije pobegla”, “ostala je”, i dr. To samo govori o tome da ne posedujete znanja u oblasti seksualnog nasilja.
Dozvoljena su pitanja otvorenog tipa koja omogućavaju osobi da ispriča svoje iskustvo i isključuju bilo kakav sud u odnosu na sadržaj koji osoba iznosi.
Umesto da ponovite i promovišete neku od predrasuda u odnosu na seksualno nasilje ili žene, odgovorno konceptualizujte predrasude i povežite ih sa kontekstom.
Primer sa specijalističkog treninga za novinar(k)e: “Sve oko nas nas uči da su neki ljudi ljubazni prema svojim komšijama ili kolegama, ali nemaju poštovanja prema svojim suprugama koje su izložene seksualnom nasilju u braku. (Ovde unesite aktuelne statističke podatke i njihov relevantan izvor.) Ako ovaj fenomen ne prepoznamo, postajemo deo javnog govora koji pripada kulturi silovanja i nasilja koja je na žalost rasprostranjena u našem društvu. Prepoznavanjem, međutim, počinjemo da iznosimo drugačiju priču i radimo svoj posao.”
Isključivi kriterijum je najbolji interes osobe koja je preživela seksualno nasilje: njene odluke uz informisani pristanak, na njen način, njenim tempom, u njenom izabranom vremenu, mestu.
Odgovornost je na novinarki/novinaru.
Njena seksualna prošlost i odgovornost počinioca za seksualni zločin nisu povezane teme.
I nakon što je s Vama razgovarala, ima pravo na svoju privatnost.
To će čitati i voljene osobe žene koja je preživela seksualno nasilje (na primer, njena deca) ili vršnjaci deteta koje je preživelo seksualno nasilje.
Pre, tokom i posle intervjua, novinarka/novinar može pružiti podršku osobi koja je preživela seksualno nasilje tako što će obezbediti prisustvo obučene pomagačice koja radi u nevladinoj organizaciji aktivnoj u oblasti seksualnog nasilja. Ona je tu ako osobi zatreba ma koja razmena o osećanjima s kojim izlazi na kraj, a to je značajna pomoć novinarki/novinaru.