Etičko izveštavanje o seksualnom nasilju zahteva da zaposleni u medijima imaju:
1. osetljivost i znanja o tehnikama intervjuisanja
2. dobro poznavanje i razumevanje zakona u oblasti seksualnih delikata i etičkom izveštavanju medija
3. osnovna znanja o psihološkom uticaju traume.
1. Pripremite se učenjem o uticaju seksualne traume. Istovremeno, znajte da nikad ne možete predvideti kako je konkretna osoba doživela svoje lično iskustvo seksualnog nasilja.
2. JEZIK KOJI KORISTITE JE KLJUČAN. Silovanje ili seksualni napad nisu “seks”. Obrazac nasilja nije “ljubavni odnos/afera”. Silovanje ili seksualni napad nemaju nikakvu vezu sa normalnom seksualnom aktivnošću. Osobe koje su bile izložene seksualnom nasilju najčešće ne žele da budu opisane kao “žrtve”, mnoge same biraju termin “osoba koja je preživela seksualno nasilje”. (Survivor umesto victim.)
3. Upitajte se da li vaš tekst/prilog nosi rizik za bezbednost osobe koja je preživela seksualno nasilje.
Izbegnite večito, a štetno, reprodukovanje mita da seksualno nasilje neizbežno uništava živote osoba koje su ga preživele. Umesto toga, ukažite na rezilijenciju i oporavak osoba koje su preživele seksualno nasilje i izvore pomoći.
Zašto izveštavate?
1. Zbog najboljeg interesa osobe koja je preživela seksualno nasilje. ONA DOBIJA GLAS.
2. Zbog javnog interesa koji se ogleda u sprečavanju i smanjenju seksualnog nasilja.
Budite fer i realni. Nemojte insistirati, “nagovarati je” učiniti bilo šta prevarno, obmanjivati ili nuditi bilo koji tip nadoknade da biste uradili tekst/prilog. Nemojte “obećavati šta će sve biti bolje” da bi, na primer, osoba koja je preživela ili neko drugi pristao na intervju ili izjavu.
I reči i dela su sve za dete/odraslu osobu koja je preživela seksualno nasilje.
Čast je kada Vam se povere. Poverenje je potrebno da zaslužite.